Francuska krajem VIII i početkom XIX veka 

Vrsta: Seminarski | Broj strana: 14

SADRŽAJ:
I Uvod ............................................................................................................ 3
II Napoleonov put ka konzulatu ............................................................... 4
2.1 Francuska revolucija i stanje u zemlji pre Napoleona ............ 5
2.2 Napoleonov pohod na Egipat i državni udar .............................6
III Napoleonova vladavina .......................................................................... 8
IV Zaključak .................................................................................................. 12
LITERATURA ................................................................................................. 13
I UVOD
Tokom XVIII veka i početkom XIX, u Evropi je izražena borba za pobedu demokratije kao osnove građanskog društva. Ratovi, pobune, ustanci - kako iz okruženja evropskih zemalja, tako i u njihovoj unutrašnjosti, vođeni su učestalo. Uzroci ratova su bili mnogobrojni, a oni su dovodili do promene ravnoteže između država na kopnu i moru.
Najveće evropske sile u tom periodu i glavni akteri na evropskoj “ pozornici ” bile su: Holandija, Francuska, Austrija, Pruska, Engleska, Nemačka. Ipak, vođene ogromnim osvajačkim ambicijama, u stanje na evropskom tlu neretko su se mešale - Rusija i Amerika.
Holandija je profitirala u XVI veku razvojem prekomorske trgovine, a nije bila ni velika ni preterano moćna država. Veliki značaj za nju je imao geografski položaj, ali je pred težak izazov stavljaju Francuska i Engleska ( tadašnje najveće evropske sile ). Holandija, kao engleski saveznik, pretrpljuje velike gubitke od strane francuske vojske, za vreme vladavine Luja XIV; a ratovi protiv Francuske su je dodatno oslabili početkom XVIII veka. Znači, Holandija je u svakom smislu bila u nezavidnom položaju, rastrzana između Francuske, sa jedne strane, i engleskih saveznika sa druge strane.
Engleska u XVIII veku doživljava neočekivani uspon i jačanje. Ona se tada okreće protiv Francuske, koju je kao konkurenta na morima, porazila u sedmogodišnjem ratovanju. Engleska je imala ogromne kolonije van Evrope, pre svega u Severnoj Americi.
Francuska je u navedenom periodu prolazila kroz uspone i padove. Zemlja je ekonomski dobro stajala, pa je crpela snagu iz sopstvenih resursa. Vladar Luj XIV, je sa okruženjem ( Španijom, Nemačkom, Engleskom) prvih dvadeset god. XVIII veka bilo u dobrim susedskim odnosima, ali se potom usmerio na strateško proširenje svoje teritorije ka Nemačkoj i Holandiji. Svi ratovi koji su tada vođeni, nisu zadovoljili kraljeve želje, ali su zato iscrpeli francusku vojsku. Zahvaljujući svom dobrom položaju, broju stanovnika i bogatstvu, Francuska pored svega ostaje moćna i snažna zemlja.
Austrija se u dobu od kraja XVIII do početka XIX veka, suočavala sa velikim geostrateškim problemima. Pod okriljem Habzburške monarhije ona je naseljena najrazličitijim narodima, a ciljala je na proširenje svoje teritorije ratujući sa Turcima. Imala je neodređenu spoljnu politiku, ali je uspela da odoli iskušenjima i pokaže veliko vojno i diplomatsko umeće. Tako Austrija ostaje jaka sila sve do Prvog svetskog rata.
Pruska je bila najjača nemačka kraljevina na severu, i bila je u sličnoj situaciji kao Austrija. Turbulentni odnosi između njenih zapadnih suseda i Francuske su joj išli u prilog da bi otklonila opasnost na svojim granicama. U unutrašnjosti zemlje je vladala politika sopstvenog jačanja. Prusku tokom XVII veka pritiska Rusija, a nepovoljna vojna situacija je dodatno obeshrabruje.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]